Krasuljica “ Vrlo koristna bilja „

Jednogodišnja baštenska biljka krasuljica (Anthriscus cerefolium) ima aromu nalik peršunu, a uzgaja se zbog listova. Iako veoma podseća na peršun (lišće joj je svetlije boje), po ukusu je slađa poput komorača. Kod nas nije toliko zastupljena, dok je francuska kuhinja bez ove začinske biljke nezamisliva.

Inače, obilato je upotrebljavaju i za omlet, salate, supe i čorbe, jela od pirinča, živine i plodova mora, njom posipaju sveži sir.

U kuvana jela se stavlja na kraju, jer u termičkoj obradi gubi dragocene sastojke. Tradicionalno se koristi i za salatu od krompira sa vlašcem. Zbog specifičnog ukusa i mirisa, stavlja se i u žvakaće gume, a mladi listovi u sirće za začinjavanje salate. I na latincko i na grčkom je poznata kao „mirisno lišće“.

Njena lekovita svojstva su pomalo zaboravljena, iako lišće i seme sadrže veće količine eteričnog ulja i sastojak glikozid aplin. Listovi su bogati vitaminom C, jodom i mineralnim solima. Kod nas se krasuljica koristi kao diuretik, podstiče mokrenje i znojenja, a listovi se stavljaju na mesto uboda insekata jer čiste rane.

Sveže isceđen sok pomaže kod početnog oblika tuberkuloze pluća, ženskih bolesti, kao i za čišćenje krvi, kod ekcema, apscesa i čvorova koji su posledica gihta. U vidu toplih obloga preporučuje se kod reume i artritisa, kada se stavlja na bolne zglobove.

Čaj od sveže ili osušene biljke i od semena, jača želudac jer sprečava nadimanje, ublažava grčeve, podstiče lučenje želudačnih sokova, pa time i varenje. Takođe, povoljno utiče na rad jetre, poboljšava cirkulaciju i čisti krv, a snižava i visoki krvni pritisak.

Količina: 200 semenki – obavezno prvo proizvedite rasad u čaše ili kontejnere , seje se od polovine aprila. Ne prekrivati sa puno zemlje