Buhač ” Prirodni Bioinsekticid “

Buhac ili Buvac je višegodišnja žbunasta biljka koja može da naraste i do 80 cm. Na jednoj biljci formira se veliki broj jednogodišnjih stabala na cijem vrhu se formiraju cvetovi bele boje i intenzivnog mirisa. Veoma je cenjena biljka koja sadži supstance piretrin i cinerin koji imaju insekticidno i repelentno dejstvo. U industrijskoj proizvodnji koristi se za dobijanje bioinsekticida.
U biobaštovanstvu Buvac je veoma cenjena biljka, jer ima repelentno dejstvo na mnoge štetne insekte. Svojim mirisom odbija štetnike pa je poželjno saditi je na mesto gde se planira proizvodnja kupusnjaca, rotkve, rotkvice, salate, spanaca I blitve. Kako je višegodišnja vrsta, najbolje je saditi je duž leja ili na obodu bašte.
Jak miris njegovih cvetova odbija buvaca, mrave, vaši, muve, stenice, krompirovu zlaticu.Agrotehnika (tehnologija uzgoja)

Izrada insekticida u tecnom stanju:
150-200 g suvih cvetova buhaca preliti sa 10 l kipuce vode, neka odstoji jedan dan. Procediti i koristiti u omeru 50:50 ili svežih 1 kg na 10 l vode. Ovo je kolicina za velike vrtove, ako želite koristiti buhac za balkonsko cvijece, dovoljna vam je 1 l tecnosti.

Izrada insekticida u praškastom stanju:
Za branje dozrijeva , stabljika se beru samo zreli cvetovi, a najbolje branje je rucno, jer se tada može birati. Ubrani cvetovi se osuše i melju u fini prah. Odmah potom mogu poslužiti kao insekticid (za životinje, a njime se mogu zaprašivati i sve biljke). Djeluje trenutno, što znaci da nakon razgradnje ne ostavlja trag. Istraživanja pokazuju da na njega insekti ne postaju otporni kao na hemijske insekticide.

Buvac dobro uspeva u toplom, suncanom i dovoljno vlažnom podrucju. Podnosi niže temperature, šta više – negativne temperature u toku zimskog perioda uticu na pojavu veceg broja cvetnih glavica u narednoj godini, a cvetovi su glavni deo ove biljke koji se eksploatiše. Nedostatak svetlosti negativno utice na biljku, zahteva dobro osuncana mesta. Ima dubok korenov sistem, vlagu dobro iskorištava i može podneti sušni period,.

Rasad za sadnju može se proizvesti iz semena ove biljke u lejama tokom februara do kraja aprila. Rasad za rasadivanje dostiže za nekoliko needelja,stim da semenu treba da proklija oko 20 dana.

Rasaduje se na razmak izmedu biljaka 20-40 cm ,a medu redovima 40-70 cm. Prve godine Buvac slabo cveta i donosi mali rod. Svake naredne godine sve više i više se grana i širi korenom i semenom.Znaci kada je jednom posejete na odredenom mestu imacete je uvek.I svake godine sama ce se razmnožiti.Nekada se ova biljka proizvodila u Dalmaciji na oko 2000 hektara.

Cvetanje pocinje krajem maja i traje do jula ( mada to zavisi kada ga posejete) .

Berba se obavlja po suncanom i suvom vremenu. Sušenje cvetova se može vršiti prirodno, gde se nakon jednog dana sušenja na suncu prenose u suvu i promajnu prostoriju do potpunog sušenja.

Latinski naziv za ovu biljku je: Chrysanthemum cinerariifolium Vis. Inace, pripada porodici hrizantema.Buhac se takode koristi i u narodnoj medicini kao jako delotvorna biljka o tom više možete da procitate na internetu.

Kolicina: 100 semenki – seme pri sejanju prekrite sa oko 0.5 cm humusne zemlje ne više. Obavezno proizvedite prvo rasad. Realno od jednog pakovanja semena mozete imati koko 20 kvalitetnih biljaka.

SEJANJE:Posejte u neku saksiju napunjenu humusnom zemljom,seme  samo  malo utisnite prstima i prekritega humusom sa svega jedan milimetar koliko da se seme nevidi. (Pre sejanja natopite zemlju vodom).Kada posijete seme preko saksije stavite najlon radi zadrzavanja vlage i podizanja temperature . Čim prve semenke isklijaju skinite najlon.Kad seme isklija i biljke malo porastu, mozete da pikirate u manje čaše pa kad porastu jos iz saksijama da ih posadite u bastu.Gledajte da zemlja ima stalno vlagu a pogotovo povrsina ali opet nesme bit previse vlage,znaci bitna je toplota i vlaga kao i svetlost. Isključivo ovako sejte.