Komorač

U kulinarstvu se koristi veoma zadebljana glavica pri dnu stabljike, stabljika, lisce i seme. Listovi i stabljika dodaju se kao dodatak salatama, a nezreli zeleni listici za pripremu kiselih krastavcica, povrca i kiselog kupusa. Glavica se koristi za jelo pojedinacno ili u kombinacijama, odlican je dodatak salatama, a kuvana se obicno jede s nekim prelivom. Koren sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% secera i 20% proteina. Listovi su slatkastog i veoma aromaticnog ukusa. Koriste se kao zacin sirovi ili kao dodatak kuvanim jelima, za umake, supe i marinade. Seme se koristi kao dodatak sirovoj hrani, hlebu i pecivima, konzervisanom povrcu, dajuci im slatkastu osvezavajucu aromu. Dodaje se plodovima mora, ribi, umacima, hlebu i td. Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji poticu od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antisepticno dejstvo.
Lekoviti su koren, nadzemni deo biljke u leto, a seme kad dozri. Lekovita svojstva komoraca osvezava, pospesuje probavu, jaca apetit. Koristi se u lecenju kaslja, bolova u prsima, grceva, vetrova, prehlade i gripa. Delotvoran je kod nadutosti, zatvora, problema sa crevima, disajnih organa (razredjuje sluz). Koristan je kod lecenja bolesti bubrega i zeluca. Pojacava stvaranje mleka.

Komorac se lako uzgaja, seje se direktno nakon opasnosti od mraza tako sto se prekrije tankim slojem zemlje, ili iz rasada, sto je bolja varijanta, da bi se postigla veca klijavost. Ako se uzgaja rasad, seje se u neko rastresito zemljiste pa kad biljke porastu oko 10 cm presadjuje se sve sa zemljom iz case ili kontejnera na stalno mesto. Biljke nicu brzo, za oko 7-10 dana. Klija vec na 5 stepeni C a optimalno je oko 20 stepeni. Najbolji prinos se ostvaruje na rastresitom, humusom bogatom zemljistu.Komorc je dvogodišnja bilja i druge godine daje seme.

Kolicina 30 semenki – od kojih možete da proizvedete oko 20 glavica i masu semena.